Svet Automobila - Srbija

Drugačiji pogled na automobile

Poslednjih godina sve je manje automobila koji unose osveženje na tržište.

Princip "copy-paste" je uzeo maha i bez oznaka teško bismo razlikovali model od modela. I kada je zavladao status kvo, "Nisan" je predstavio automobil-žabu, odnosno "džuk". Iskreno, očekivali smo da će nas novi talas udariti iz Evrope, a ne iz Japana, ali je jasno da na Starom kontinentu hrabrost nije trenutno u prvom planu.

Bilo kako bilo, "džuk" je jednostavno drugačiji od svega na šta smo navikli. Na prvim test vožnjama u okolini Frankfurta odmah smo primetili da je dizajnom odskakao od okoline. Priča je postala ekstremnija kada se prvi "džuk" pojavio u Beogradu u kojem je izgledao kao da dolazi iz najmanje 2020. godine.

Malo od svega

"Nisanovim" dizajnerima je uspelo da "džuk", u zavisnosti od ugla gledanja, uvek izgleda drugačije. Prednja maska asocira na "murano", dok je zadnji deo sa svetlima i kupovskom linijom krova "pozajmljen" od "nisana 370 Z". Sa strane, bokovi "džuka" dosta podsećaju na novije modele "minija" čiji je i jedan od rivala.

Rizk se za sada isplatio jer je "Nisan" dobio duplo više porudžbina nego što je bilo ko očekivao i zaposleni u fabrici u Sanderlendu morali su da zavrnu rukave. Spolja, "džuk" izgleda duže od stvarnih 4,13 metara, ali se u vožnji ponaša kao pravi predstavnik B klase, što na papiru i jeste. Ulice u centru Beograda "sekao" je sa lakoćom, za razliku od klasičnih gradskih SUV-ova ("tojota rav 4", "honda CR-V", "nisan kaškaj"…).

Naravno, spoljašnja prednost se pretvara u unutrašnju manu jer će se putnici u drugom redu sedišta već posle nekoliko kilometara požaliti na nedostatak prostora.

Tek se tada vidi da je "džuk" ipak pripadnik niže klase. "Nisanovom" svemircu naruku ne ide ni ispod prosečni prtljažnik od samo 251 litra koji je platio danak velikim točkovima od 17 inča. Preklapanjem zadnjih naslona dobija se pristojnih 830 litara zapremine.

G sila

Za razliku od putnika u drugom redu, vozač i suvozač uživaju u komforu i lajf stajl okruženju. "Džuk" se od konkurencije izdvaja i po konzoli od sjajne plastike između sedišta koja izgleda kao rezervoar za gorivo kod motocikala.

Centralnim delom dominira takođe još jedno originalno rešenje - ekran sa dve funkcije. Kada dugmići "gore" crvenom bojom, ekran služi kao klima-uređaj.

Pristiskanjem prekidača "D-mode", dugmići menjaju boju u belu, a pred vozačem se pojavljuju podaci o automobilu. Jednostavnim potezima možete da podesite recimo ponašanje motora ili klime, a ponuđena su vam tri režima - normalni, sportski i štedljivi "eko".

Takođe, na ekranu možete da pročitate i podatke o obrtnom momentu i G sili kojoj ste izloženi.

"Džuk" je u vožnji dobro izbalansiran i pruža dobar odnos između udobnosti i dinamičnosti. Naginjanja u krivinama su gotovo neprimetna, a utisak ponovo kvare veliki točkovi kojima ne prija asfalt. Međutim, u pitanju je kompromis jer "džuk" sa klirensom od 16 centimetara nije terenac, ali tako mora da deluje na prvi pogled.

Testirani model pokretao je 1,6-litarski atmosferski benzinac sa 117 konjskih snaga kojem na otvorenom putu nedostaje šesti stepen brzine jer je previše bučan na brzinama od 120-130 kilometara na sat. U ponudi se nalazi i turbo-benzinac 1.6 DiG-T sa 190 konja, kao i odlični 1,5 dCi dizelaš (110 KS). Pogon se prenosi na prednje točkove, osim kod najsnažnijeg benzinca koji može da se naruči i sa stalnim 4x4 pogonom i CVT menjačem.

"Džuk" u Srbiji startuje od 15.490 evra za verziju 1.6 (117 KS) i paketom opreme "visia" u kojoj se kao standard isporučuju ESP, klima-uređaj, radio/CD sa mp3 priključkom, šest vazdušnih jastuka i zavesa… Top-verzija "džuk 1.6 DiG-T CVT 4x4 tekna" košta 22.990 evra.